dadajm
Mrzim ponedeljak. Imam potrebu da to nekome kazem, ali na poslu su svi ne zainteresovani da slusaju moje zalopojke. Prvi put pisem i ne mogu da verujem da sam ovo uradila. U poslednje vreme imam veliku zelju da pocnem da pisem nesto ozbiljno pa je ovo mozda pokusaj da vidim kako ljudi reaguju. Ponedeljak je najgori u dan u nedelji. Posle lepog vikenda sa porodicom, moram da dodjem na posao i da radim. Jutro pocinje rano, spremanje deteta u skolicu, odvodjenje istog i ako jos pored toga imam neke ne predvidjene obaveze kao jutros, u devet kada dodjem na posao skroz sam smorena. Danas u Petrovoj skolici imaju maskembal pa sam morala da idem u cvecaru da narucim vencic od cveca za popodne, a posle da idem u glavnu postu da posaljem neki paket za inostranstvo, posto u zemlji Srbiji to mozes samo tamo. Ne moze da se posalje u obicnoj posti u tvom kraju. A onda kada dodjem ovde gomila stvari me ceka. Nemam vise vremena, pisacu drugi put